Jesen kao godišnje doba samo po sebi nosi promenu, mnogo pastelnih i ušuškanih asocijacija, ali ono bez čega ne bih mogla opisati ovaj period je i narušen zdravstveni balans. Optimalni uslovi za razvoj različitih mikroorganizama doprinosi pojavi manifestacija od prehlade, virusa, gripa, sve do ozbiljnijih upalnih procesa. Zbog odgovornosti prema sebi i okolini, jedna od važnih briga o kojoj svesnije vodimo računa je i ona borba za očuvanje zdravstvenog stanja. Kao glavni korak u tome podrazumeva se jačanje imunološkog sistema, kako bi organizam snažno reagovao u borbi sa neželjenim mikrobima i egzogenim napadačima. A kada govorimo o imunitetu, neizbežno je pomenuti važnost u ovoj temi esencijalnog faktora, a to je vitamin C.

Pitanje je koliko zapravo znate o ovom najpoznatijem nutrijentu?

Vitamin C, odnosno askorbinska kiselina, sigurno je najpoznatiji vitamin otkriven 1932. a prvi put sintetisan 1934. godine. Poseduje širok spektar efekata i uticaja o kojima govorimo u nastavku teksta.
Kao hidrosolubilan vitamin, njegova koncentracija varira od individualnog unosa tečnosti, pa se tako sadržaj može menjati između dana. Ljudi nemaju sposobnost sinteze, niti mogućnost stvaranja depoa u organizmu, pa je optimalnu i preporučenu količinu neophodno unositi svakodnevno. Prosečno organizam čoveka sadrži 2-4 g, i ove rezerve su dovoljne prema dnevnim potrebama za tri meseca, a dalji nedostatak dovodi do pojave simptoma deficita.

Fiziološke funkcije:
1. povećava apsorpciju gvožđa na nivou digestivnog trakta
2. uticaj na sintezu kolagena, glavne belančevine u čovekovom tkivu, esencijalne za zdravlje kože, krvnih sudova, očiju, centralnog nervnog sistema, reproduktivnih organa
3. neophodan za zarastanje rana, izgradnju hrskavice, koštanog matriksa i strukture endotela krvnih sudova
4. pomaže kalcifikaciju i samim tim pravilno formiranje dentina zuba
5. kofaktor osam enzima kod sisara
6. značajan antioksidans, štiti ćelije od štetnog efekta slobodnih radikala i sprečava oksidativni stres
7. bitan je za funkciju imunološkog sistema
8. pomaže u sintezi neurotransmitera, kao što je serotonin, izutezno važan hormon centralnog nervnog sistema, kao i endokrinog

Dnevne potrebe kod muškaraca i žena u Srbiji iznose 80 mg, s tim što posebna stanja poput dojenja i trudnoće zahtevaju povećanje unosa u odnosu na preporučenu vrednost (u trudnoći +20 mg, kod dojenja +40mg).
Deficit se najčeće manifestuje u obliku skorbuta, gde simptomi mogu varirati od blagih do izraženih (izuzetno osetljivi krvni sudovi, pucanje kapilara, krvarenje desni i ispadanje zuba, česte fracture kostiju i malformacije). Takođe, simptomi deficita su dodatno: pucanje kapilara i mlohava koža usled nedostatka kolagena, anemičnost, sporo zarastanje rana, umor, pospanost, razdražljivost, smanjena otpornost prema infekcijama (prehlada, grip, herpes, pneumonija, mononukleoza…).
Usled unosa prekomerne doze, što podrazumeva svakodnevno i konstantno uzimanje vitamina C u količinama većim od 1000 mg dolazi do simptoma toksičnosti, kao što su dijareja, mučnina, formiranje oksalata u bubrezima
Prirodni izvori su agrumi, papaja, jagode, brusnice, borovnice, lubenica, paprika, tamnozeleno lisnato povrće, odnosno najveći procenat dnevnih potreba se obezbeđuje konzumiranjem voća i povrća. Dodatno je važno napomenuti da je ovaj nutrijent izuzetno nestabilan pri kulinarskom tretmanu namirnica jer pri visokoj temperaturi, kao i prilikom dužeg stajanja dolazi do njegove degradacije.