Balansirana ishrana podrazumeva zadovoljavanje adekvatnih potreba organizma, bez suvišnih hranljivih sastojaka, obezbeđuje izvore energije i metabolite za pravilan rast i razvoj. Uravnoteženu ishranu predstavlja pravilan balans pet osnovnih grupa namirnica: proteini, ugljeni hidrati, lipidi, vitamini i minerali. Ne postoji restrikcija u smislu zabrane unosa određene vrste hrane, već je važno unositi pravilne količine određenih namirnica.
Definiciju pravilne ishrane nije jednostavno formirati, niti postaviti kao uniformnu, budući da zavisi od različitih endogenih i egzogenih faktora. Vrsta i količina hrane koja je potrebna u toku dana zavisi od starosne dobi, pola, fizičke aktivnosti, kao i od određenih fizioloških ili patoloških stanja (npr. stanje rasta, trudnoća, dojenje povećavaju potrebe za proteinima, a takođe je ova potreba povećana i usled trauma ili nakon hiruških/operativnih zahvata).
Piramida ishrane na slikovit način prikazuje koje vrste namirnica i u kojoj količini ih treba svakodnevno jesti, odnosno najčešći metod za ilustrovanje pravilnog načina ishrane. Namirnice su podeljene u šest osnovnih grupa i raspoređene na četiri nivoa. Viši spratovi piramide imaju manju površinu, a hrana prikazana u njima se uzima u manjim količinama, dok je kod nižih spratova obrnuto. Ovaj prikaz je prvi put predstavljen u Švedskoj 1974. godine, a nakon toga je dolazilo do izvesnih modifikacija, gde se sa horizontalog prešlo na vertikalnu organizaciju, i unapređenja koja su davala i preporuku za fizičku aktivnost. U nastavku možete videti preporuku dnevnog unosa shodno kategorizaciji:

– Žitarice
Na osnovu ilustracije vidimo da se u samoj bazi piramide nalaze žitarice i proizvodi od žitarica, pirinač, krompir, testenina, koji predstavljaju osnov svakodnevne ishrane. Prednost imaju integralne žitarice. Primer porcije koja zadovoljava preporučeni dnevni unos žitarica je kriška hleba, 30 g kukuruznih pahuljica, ½ šolje testenina ili kuvanog pirinča ili manji kolač.
– Voće i povrće
Preporučeni dnevni unos iznosi oko 400 g, tri porcije povrća i dve porcije voća. Sam broj porcija varira u zavisnosti od dnevnih energetskih potreba osobe.
– Mleko i mlečni proizvodi
Preporučeni dnevni unos ove grupe je 2-3 porcije u zavisnosti od dnevnih energetskih potreba. Porciju predstavlja 125 ml mleka ili mlečnog napitka ili 30-50 g sira u zavisnosti od vrste. Prednost imaju proizvodi sa smanjenim sadržajem masti.
– Meso, ribe, jaja, mahunarke, koštunjavo voće i semenke
Preporučeni dnevni unos ove grupe podrazumeva 1-3 porcije. Predlog za porciju predstavlja oko 80 g jestivog sirovog mesa, polovina šolje kuvanog pasulja ili jedno jaje.
– Masti i ulja
Nalaze na samom kraju, odnosno vrhu piramide, treba ih koristiti umereno i u veoma malim količinama. Prosečan dnevni unos iznosi od 10 do 14g. U kategoriju masti, ulja, prostih šećera spadaju slatkiši, gazirana pića, kremovi, prelivi itd., koji su energentski bogati, ali nutritivno siromašni.

Ako ovaj odnos balansirane ishrane prevedeno na hranljive sastojke dobijamo da je dnevna potreba sledeća:
– ugljeni hidrati 55-60%, od toga prosti šećeri 10%
– lipidi 30-35%, od toga zasićene masti najvise 10%
– proteini 10-15%

Za normalno funkcionisanje organizma, fizioloških procesa i zadovoljavanje potreba, neophodan je i optimalan unos vitamina i minerala.

Shvatajući važnost pravilne i balansirane ishrane, bez deficita i suficita, predstavljamo Vam uređaj Vitastiq, koji određuje nivo 30 vitamina i minerala u organizmu, vaš PRO uređaj za savet i konsultaciju sa preporukom shodno individualnim potrebama.